Uloga zaštite električnog luka i rastaljenom materijala pri zavarivanju

Pri zavarivanju elektrolučnim postupcima zavarivanja uloga zaštite je dvostruka, odnosno trostruka (ovisno o tome radi li se o zaštiti od obložene elektrode, praškom punjenoj žici, zaštitnom prašku kod EP zavarivanja ili zaštitnom plinu / plinskoj mješavini).

Tako napr., funkcije obložene elektrode su:

1. Fizikalna

2. Električna

3. Metalurgijska

            1. Fizikalna funkcija:

a) Stvaranje zaštitne atmosfere, koja svojim prisustvom onemogućava nepovoljan utjecaj O, N i H na rastaljeni metal.

b) Prisustvo sloja rastaljene viskozne troske oko kapiljice i na površini kupke zaštićuje rastaljeni metal. Svojim prisustvom, troska tlači metal i skrutnuti metal dobiva glatku površinu ispod troske.

2. Električna funkcija

Već je Kjelberg 1908. g. otkrio da obloga elektrode daje električki stabilniji luk. Električno luk se lakše se pali i lakše održava. Potrebno je u oblogu elektrode dodati stabilizatore električnog luka: Cs, K, Ca ili druge elemente koji imaju nisku energiju ionizacije.

        3. Metalurgijska funkcija

a) Rafiniranje rastaljenog metala odstranjivanjem S i P, tvorbom sulfida i fosfida, koji isplivaju na površinu metalne kupke i odstranjuju se s troskom.

b) Vezanje vodika napr. u HF, koji izlazi iz rastaljenog metala, a time se smanjuje opasnost hladnih pukotina.

c) Dolegiranje elemenata, koji izgaraju u električnom luku (Cr, Ni, Mn, Si). Obično se dodaju fero - krom, fero - nikl, fero - mangan i fero - silicij u oblogu.

d) Dodavanje elemenata za stvaranje finog zrna: Ti, Al, jer ovi elementi tvore puno klica kristalizacije u fazi skrućivanja.

e) Dodavanje elemenata za dezoksidaciju rastaljenog metala: Al, Si, Mn.

          f)       Dodavanje Fe praha za povećanje proizvodnosti (randmana) - količine rastaljenog depozita.

Vrste obloge elektrode prema sastavu obloge

1. A (Acide) ...................... kisela obloga,

2. B (Basic) ...................... bazična obloga s visokim sadržajem vodika

3. C (Cellulosic) ................ celulozna

4. R (Rutile) ...................... rutilna (rutil = TiO2)

Obložene čelične elektrode

Tip

Obloga

Razvija zaštitne plinove

Difuzijski H

ml/100g Fe

Karakteristike

A

Oksidi i karbonati Fe i Mn

sa silikatima.

40% H2

40%(CO+CO2)

20% H2O

10 - 20

Glatka površina. Lako odstranjivanje troske. Niska udarna žilavost.

B

60% CaCo3, 30% CaF2, Kvarc, rutil, ferolegure u ostatku.

80% CO

20%CO2

0.5 - 7.5

Čista ZT. Niski sadržaj vodika. Dobra udarna žilavost. Teško se odstranjuje troska. Hrapava i izbočena površina.

C

40% Celuloza, 25% TiO2,20%MgSiO3,15% Fe Mn vezani s K i Na silikatima.

40% H2

40%(CO+ CO2)

20% H2O

15 - 30

Elektrode za zavarivanje cijevi "odozgo - dole". Velika penetracija. Koriste se i za rezanje. Visok sadržaj vodika 30-100 ppm.

R

50% Ti; 20% tinjac, 10% Fe-Mn, 6% SiO2; 4% celuloza.

40% H2

40%(CO+CO2)

20% H2O

10 - 30

Stabilan električni luk. Koriste se za razne namjene.

Zahtjevi za elektrode:

1. Zavarivački

2. Ekonomski

3. Metalurgijski

· dobro paljenje i održavanje luka, stabilan luk;

· dobra proizvodnost (količina depozita);

· dobra mehanička svojstva;

· zavarivanje u prisilnim položajima;

· malo prskanje kapljica;

 · mala osjetljivost na rđu (cunder), masnoće i druge nečistoće površine;

· mala količina dimova, otrovnih plinova i para;

· lako odstranjivanje troska;

 · otpornost pojavi hladnih i vrućih pukotina, te poroznosti;

· obloga koja ne otpada;

· glatka površina zavara;

· mala osjetljivost prema vlažnosti obloge;

Povratak na početnu stranicu - povratak na popis pitanja iz Tehnologije zavarivanja !!